Током пројекта „После кише“ итраживали смо и гљиве. Долазили смо до разних сазнања користићи сва чула, истраживали на разним местима- дворишту, парковима, Фрушкој гори…са родитељима и са стручњацима…Најзанимљивија била нам је гљива Мухара која је најдуже задржала нашу пажњу, тако да смо направили једну велику Мухару коју су деца користила као „кућицу“ . Истражујући на интернету, наишли смо на песму „Молба мале мухаре“ коју су деца свакодневно певала и имитирајући покрете. Ускоро су је певала и друга деца у нашему вртићу…
У следећем пројекту “ Зашто дрво има кору“ уз подршку родитеља, локалне заједнице (Национални парк Фрушка гора, Градско зеленило и Покрајински завод за заштиту природе) обогатили смо своје искуство, дошли до нових сазнања о дрвећу, значају шума…и научили песмицу „Засади дрво“.
У нашем вртићу се посебно негује читање деци и читање са децом и ту нам је посебно био занимљив лик Робин Худа који је био повод за разговор о правичности, храбрости, јунаштву…Песмица о Робин Худу била је такође омиљена и често певана у току симболичке игре, у соби, на дворишту…
Чули смо за конкурс Змајевих дечијих игара. У току једног јутарњег састанка, разговарале смо с децом о наступу…шта је то, како изгледа, ко може да наступа, шта је важно… консултовале смо се с децом о могућем нашем наступу. Шта би ми могли да покажемо? Пошто нисмо успели да се договоримо коју песмицу би певали, решили смо да их отпевамо све пошто су кратке.
Заједничким промишљањем деце, родитеља и нас, решили смо проблем облачења и матрице. Родитељи су се организовали, донели нам мајице, боју за текстил, па је свако дете дало лични печат костиму за наступ. Два родитеља су се удружила и направила матрицу за све три песме. Вежбали смо у нашој соби, али и организовали неколико проба у сали за другаре из вртића који су нас охрабривали аплаузом и осмехом. Схватиле смо да јавни наступ деци даје прилику да се осећају срећно, задовољно, самоуверено, само онда када је њима смислен.
