Зашто су бајке важне за децу

 

           BILA JEDNOM…

Bila jednom jedna bajka,

svako veče pred san,pričala mi je majka.

Volela sam kada padne mrak,

jer za bajku,ali i za majku,to je bio znak.

Presrećna sam bila kada legne pored mene,

drži me za ruku i tada bajka krene…

Mamin glas,inače nežan i drag,

na tren postane grub,a onda opet blag.

Nežnim glasom dočara princezu,srnu ili vilu,

a grubim strašnu, negativnu silu.

Nisam razmišljala da li neko stvorenje postoji ili ne,

samo utonem u svet mašte i prepustim se…

Slušajući o čudesnim bićima i svetu,

razmišljala sam kako od njih da spasem planetu.

Osećanja u meni često su se smenjivala,

i tako sam mnogo novih otkrivala.

Naučila sam da prepoznam dobro i zlo

i baš sam bila ponosna na to.

Shvatila sam i šta su mudrost i hrabrost,

a osetila sam i tugu i radost.

Navirale su mi suze i od tuge i od sreće,

uživanje u bajci bilo je sve veće.

A najveća draž bili su iščekivanje i nada,

da ce dobro pobediti zlo upravo sada!

Ujutro bih bajku pričala i sama,

“Bravo dušo”, sa osmehom bi rekla mama.

I taj osmeh mamin,kao i ponos moj,

neću zaboraviti ceo život svoj.

Zato tate,bake,vaspitačice,majke,

pričajte vašoj deci bajke.

Jer kakve god da su,pravi su dečiji raj

i uvek,baš uvek imaju srećan kraj…  

 

                       Sunčica Vuković -vaspitač

                       Vrtić: „Mrvica“,Jirečekova 9.