Неко би рекао четвртак као и сваки други дан, али за децу и васпитачице вртића ,,Чика Јова” ово је био посебан дан. Био је савршен дан за игру у дворишту али смо на иницијативу деце из група “Врапчићи“ и “Рибице“ одшетали у Каменички парк, наше “друго двориште“. Време за играње, истраживање и дружење наставили смо и на плажи са сремске стране Дунава.
Деца су понела лупе, посудице и “ковчежиће за благо“ за које су били сигурни да ћемо на том путовању пронаћи. Пуни радости, спремни смо кренули преко “Дечијег села“, па до поточића, који смо на нашу, а посебно Дуњину радост освојили преласком на другу страну. На дрвету поред потока открили су да имамо друштво и повикали сви у глас: „Ено веверице!“ Запитали су се да ли су то оне веверице које сваког дана посећују вртићко двориште и крцкају наше орахе.
Убрзо затим девојчица Емина је пролазећи кроз оближњи шумарак, пронашла шкољке и запитала се откуд шкољке у шуми. “Шкољке се налазе у мору, сигурно је у близини море…“ Наставили смо даље стазом како би кроз шумицу стигли до “мора“ и поред стазе угледали печурке. Уз помоћ дигиталне алатке на телефону “PlantNet“, научили смо која су врста те печурке и све њихове карактеристике. Када смо се спустили на обалу Дунава, заједно смо закључили да је “Дунав наше море“. Хана нам је објаснила да “са друге стране реке живи њена баба Јела, али да мораш прво преко великог моста.“ Истражујући обалу реке, пронашли смо много шкољки, каменчића, интересантних облика пањева. Руке и посуде за благо биле су све пуније. Недуго затим Нађа је изненађено повикала: „Јаој, види галебови!“ Уз заједничко промишљање и разговор закључили смо да су то лабудови и да даље морамо полако како их не би уплашили. Посматрали смо и јато паткица.
На крају нашег пута, пуни нових утисака и сазнања, одморили смо уз чаробно дрво које краси све ове године каменичку плажу и десну обалу Дунава, на којој смо толико уживали.
Повратком у вртић, нашу игру, истраживање и учење наставили смо у простору вртића и код куће са члановима породице. Остала деца и одрасли из вртића су нам се придружили и са одушевљењем посматрали колико смо дивног блага пронашли у природи и донели у вртић.
