Izaberite stranicu

Месец септембар у обнаниште је кренула млађа група Бомбонице.                            

Прва недјеља је адаптација са родитељима ,деца упознају простор у ком ће да бораве и истражују шта све ту има.

Деца истражују просторне целине(кухиње и дневног боравка).

Разни изазови су били понуђени.Да би деца лакше прихватила нови простор родитељи су позвани да активно учествују у игри.

Да би били препознати као група заједно смо израђивали симбол наше групе бомбоне .родитељи деца и ми.Направљене бомбоне стављали смо у корпе које су биле окачене на плафону.

Радионица заједно са родитељима.  

Да би деца имала нешто што ће их везати за родитеље док бораве у вртићу радили смо отискивање дланова (длан родитеља и детета на једном папиру).

Деца и родитељи су уживали у заједничком раду.

Када смо завршили адаптацију са родитељима наставили смо истраживање нашега вртића где све можемо да се играмо.

Соба нам је интересантна за игру,али желели смо да видимо шта ту још има.

Сала за физичко је веома интересантна, има много простора за трчање ,можемо да се играмо добацивања лоптом ,скачемо у барице (обручеви) и много других игара. Дечак С.К. је рекао да је њему најлепша сала у вртићу. Наше истраживање наставили смо даље где се то још можемо играти у нашем вртићу.

Пронашли смо чувени плави тепих и истражили са чим и чега се ту можемо да играмо. Има и велики не љути се човече рекао је дечак Д.П. Изазов нам је био одлазак на двориште вртића, али и тај изазов смо савладали.

Задовољство је било велико јер смо видели да вртић има јако лепо двориште.

На дворишту упознали смо и другаре из друге групе. Па у друштву нам време пролази много брже. Јер у време адаптације једина мисао која се спомиње: Када ће доћи мама и тата! И тако, мало по мало ми смо се упознали са нашим вртићем и могли смо да уживамо .

А онда у нове авантуре.

Шта ли је то што је на столу у папирним кесама? Треба да се проба да би знали. Па то је со рекао је дечак М.С. А ово у другој кеси? Брашно рекла је девојчица С.Б.А онда смо почели да месимо и игри никада краја.

Разни колачи су били умешени,а понека и пита.

Како је пролазило време и дани наша адаптација је углавном завршена и могли смо да уживамо у нашем вртићу.

А онда су се унашој соби један дан појавиле неке велике картонске кутије. Али то је нека друга прича коју трба да испричамо.